Можда су данас џепови
пуни пара,
можда још увек важи реченица:
”Дајте људима хлеба и игара.“
Можда се на сваком
ћошку плаћа ружа,
али најлепше мирише она из
дворишта мога мужа.
Негована љубављу,
заливана причом и
смехом,
њене разнобојне латице
је чине лепом.
Можда се људи
данас грле из интереса,
можда је почела и љубав,
да се плаћа.
Али ја кад грлим, тражим
истим да ми се узвраћа.
Ништа људима не може да
пружи радост,
као љубазна реч и
неискварена душа,
која не води прорачуне,
већ љубав пружа.
Пољубаца никад доста.
И не мораш да питаш колико
кошта.
Топлина дома и сви на окупу…
Паре не постоје које би
надмашиле ту слику.
Благе речи чине благе
дане,
а весео човек зацељује и
туђе ране.
Можда су неке
материјалне ствари
неопходне за живот.
Али за срећу је потребно
тако мало…
Да видимо да је другима
до нас стало, до нашег
здравља и среће, а то су
за мене пара пуне вреће.
За Табла Фест 25
Вања Иванчир, 8/4, ОШ „Раде Кончар‟ Земун, Београд, Србија
Ментор: Драгана Миловановић
