Датум је 29. јун 1981. године. Мирјана и Ђока су се венчали. Искрено, живели су срећно, много путовали. То је трајало 8 година и 5 месеци. Посвађали су се. Мирјана је отишла, а Ђока је отпутовао. Понео је само новац и лепо сећање. Ми нашу конкретну причу почињемо после 20 година, 30. јуна 2009. године.
Предмети се буде. „Већ двадесет година стојимо у овом гадном шпајзу? Пуно мемле, влаге…Ви моји предмети, суграђани, будите се!“ рекао је Плави, стари чајник. „Ево!“ рекла су два чајника. „Овде стварно има много мемле!“, рече ноћни сточић, који одавно стоји у шпајзу. Тако, док су предмети причали пробудио се и меда, главни међу њима: „Шта мислите да побегнемо?“, запита он. „Добра идеја“, рече глинени дечачић са грожђицама. „Онда, шта чекамо?“ упита меда. „Не чекамо ништа“ одговори дечачић.
„Онда, пут под ноге!“ , викну меда Рај Ремос.
Меда је свима дао задатке: „Грожђић и ја једини имамо ноге. Ми ћемо предводити експедицију. Црвени чајници ће нам помоћи. Кашике ви надгледајте ситуацију. Ох не! Ево су и краставчићи!“ „ООо да, ево смо! Киселе нам туршије шта то радите?
Где путујемо?“ „Ви не путујете нигде!“ каже меда и настави свој говор: „Краставци ви летите напоље. Чајниче избаци их!” „Ево одмах“, рече чајник и избаци их напоље право на бетон. „Оооооооо!“ лупнуше краставчићи. „ Да наставим, бамби, ти ћеш да попричаш са телефоном, а ти, сату, ти нам јави када је 15.30 часова. Јесмо ли се разумели?“ „Да разумели смо!“, казали су сви у глас. Меда и Грожђић су кренули полако да спашавају све ствари у кући, које су биле живе. Ту убрајамо: два фиксна телефона, свеске, кутије са неким старијим стварима, књиге, Забавнике, кухињске ствари, фиоке са документима, а и ноћне сточиће,….
Најбоље је то што су то урадили само за сат времена. „ЗВРРРРРР“, огласио се сат: „Време је истекло !“ Меда и Грожђић су одмах дошли. “Jесмо ли сви ту?“, упитао је меда Рај Ремос. „Да, сви смо ту!“, проговорише сви углас. „А сада, идемо у ; погодите сви: подрумче! Тамо ћемо видети да ли може нешто да се спасе. Улоге су исте као од претходне експедиције. Тако да, шта чекате, полазимо!“
Кућа има само 69 квадрата и грађена је у првој половини XIX века. У почетку се кућа састојала од три собе: кухињо-трпезарију, дневне и спаваће собе. Била је са ниским плафонима. Касније, 1956. године кући је додат таван и високи плафони.
У подрумчету је било неколико гајби са старудијама и наравно – празне тегле! Узели су гајбе и одмах изашли. Следећи задатак им је био да оду на таван.
Док се они пењу, испричаћу вам нешто занимљиво: Мирјана се плашила шпајзева!
Она никада није ушла ни у један. Све ствари које му је било греота да баци, Ђока је стављао у шпајз и на таван. Тако су многа блага остала заборављена на тим местима.
Попели су се на таван: тамо је било толико ствари да им је требало три сата да их избаце! После тавана, обишли су и остатак куће. Све што су нашли сместа су угурали у шпајз. Одморили су се. Једино што им је остало јесте да обију прозоре, који су иначе замењени 08.09.1984. године. Били су метални. Меда и Грожђић су дуго размишљали како да обију прозор. Касније, неко се сетио: “Шта мислите да склонимо све ствари и отворимо прозор?“ Тако су и учинили. Трабало им је сат времена. „Коначно да осетимо мирис свежег ваздуха…“, рече чајник. „Да, али како да утоваримо ствари? Где да одемо?“, упита Грожђиђ. После неког времена неко узвикну: „Што да не направимо рампу? Узећемо колица са тавана, или ипак: Заставу 750!“
После тога настаде велика тишина.
Дуго времена касније, Рај Р. се досетио: „Па ја знам да возим!“
Сви су одмах пришли Рају и широко га загрлили. Ремос им се захвалио широким осмехом и реченицом: „Ви сте најбоља посада мојих времена!“
Као што је чајник предложио направили су рампу и са кутијама са стварима су се Заставом 750 упутили у Нови Сад.
Главном улицом шетао је један млади колекционар. Кад их је видео потрчао је ка „Фићи“ сео за волан и одвезао их у своју кућу, испуњену многим лепим и старим стварима, са којима су се наши јунаци одмах упознали и здружили. Ствари из шпајза, подрума и са тавана, зближили су се са њима сличним стварима; чајници су се чукнули са чајницима мало другачијим и лепшим; сат је кликнуо са мајком и дететом сатом; бамби са осталим керамичким скулптурама;…И да напоменем, најбитнији јунаци: меда Рај Ремос; он се заљубио у јако лепу медведицу Мају; Грожђиђ у једну прелепу девојчицу са трешњама која је направљена од истог материјала као и он: глине и платна. Сви су наставили лепо и срећно да живе…
ЧЕКАЈТЕ! Мислите да је крај?…
„Три, два, један: Срећна Нова 2010. година!!!!
Е па сад је званичан
КРАЈ!
За Табла Фест 26
Васил Лазаревић, 3-3, ОШ „Миодраг Чајетинац Чајка“ Трстеник, Србија
Ментор: Младен Лазаревић.
Треће место за литерарни рад у другој категорији по одлуци. Стручног жирија
