Тог летњег, сунчаног дана, било је много деце у оближњем паркићу. Са мамом смо дошли да се мало поиграм. Понео сам играчку са собом. Мали трактор са приколицом.
У току игре, недалеко од мене, са трактором са кашиком у руци, играо се један дечак. Допала ми се његова играчка и пришао сам му. Питао сам га како се зове. Ђорђе, рекао ми је. Њему се допала моја, па смо се заменили и наставили да се играмо заједно. Играли смо се баш дуго. Било нам је лепо.
Маме су приметиле да се лепо играмо и да се слажемо. Договориле су се, да се и сутрадан, поново нађемо у паркићу. Наше дружење се, од тог дана, понављало скоро свакодневно. Постали смо баш добри другари.
Касније смо ишли заједно у забавиште. Сад заједно идемо у исти, четврти разред. Заједно одлазимо на тренинге фудбала. Као и ја, и он обожава да игра фудбал. Заједничка љубав према тракторима нас и даље повезује. Обожавамо да их цртамо. То често радимо и у паузи између часова.
Допада ми се код њега то, што је увек насмејан и што је искрен према мени. Знам да сам и ја њему најбољи друг. Добар је друг и другарима из разреда. Сви се добро слажемо. Надам се, да ће тако остати и надаље.
За Табла Фест 25
Василије Секулић, IV3, ОШ ”Братство јединство“ Куцура, АП Војводина, Србија
Ментор: Марија Полдрухи
