Срећа нису бродови,
срећа нису куле и градови,
срећа нису ни велике зграде.
Срећа је мала коцкица омиљене чоколаде.
Срећа је имати баку и деку,
срећа кад од смеха сузе теку.
Када ме загрле мама и тата,
Када живимо у миру и нема рата.
Бити здрав и то је срећа,
али не и злата пуна врећа,
те нам ствари срећу кваре,
није срећа јести скупу храну и кавијаре.
Мирис мога дома ме срећним чини,
кад погрешим, а мама каже : “Не брини.”.
Када ме учитељица похвали
и када се смејемо некој доброј шали.
Срећа нема век,
срећа је за сваког лек,
срећу треба делити
и увек се веселити.
За Табла Фест 26
Василије Видојевић, 3-3, ОШ „Вук Караџић“ Књажевац, Србија
Ментор: Дијана Миловановић
Друго место за литерарни рад у другој категорији по одлуци Стручног жирија и треће место по одлуци Дечијег жирија
