Живот код куће колико деловао једноставан и лак, толико за нас тинејџере, представља ролеркостер обавеза јер никада нисам сигуран коју нову функцију ће ми доделити.
,,Вељко, молим те, сложи прљаве судове у машину! Вељко, извади чисте судове! Да ли имаш домаћи? Не? Одлично, онда можеш да усисаш…” И тако свакога дана већ читавих десет година од када су ме укућани увели у свет који се зове кућни послови и обавезе. Кућна правила су као паукова мрежа, коју плете унедоглед, крај се не назире. Постоје правила која ми и даље сметају, али зато има и оних лепших. Једно од тих, мени дражих правила, јесте да могу да се почастим слаткишима после ручка. Да се ја питам, то правило би важило више пута у току дана. Родитељи ме уче да је све добро док је умерено.
Са друге стране, ја њима покушавам да објасним шта значе речи рибут и ривајв које се употребљавају у мојој омиљеној игрици. Њима никако није јасно зашто се користе страни изрази, а не наши. Али, ни мени ниије јасно зашто баш ја морам да забављам млађег брата када му је досадно. Мада, морам признати, понекад ми се улога старијег брата и допада јер онда могу да спроводим своја правила. Морам да наведем још неке сјајне ствари живота у кући. Увек имам топло јело, удобну пиџаму и наравно – бесплатан интернет. Бесплатан је, зар не?
Иако у животу у кући постоје добре и лоше стране, кућа је као мамин топли загрљај и место где осећам сигурност. Колико год да нисам добре воље, знам да ћу код куће увек наићи на подршку, топлину и љубав.
За Табла Фест 25
Вељко Ђелић, VII-1, ОШ ”Васа Чарапић” Бели Поток, Београд, Србија
Наставница Снежана Стојановић
Друго место у категорији литерарни радови старији узраст по одлуци Стручног жирија
