Да имам чаробан штапић
Једном сам читао своју књигу. Био сам уморан и утонуо у дубок сан. Онда сам узео чаробни штапић и почео да стварам. Прво сам створио базен пун играчака. Тако сам лежао и гледао све док нису почеле вести. Видео сам вест о незбринутој деци. Узео сам штапић, вратио њихове родитеље и одлучио сам да помогнем свима. Прво сам помогао бескућницима, па свим болесним и непокретним људима. Али, највише сам се потрудио да се људи промене, да не возе аутомобиле, да не бацају смеће, да муљ из фабрика стављају у буре и тако чувају у магацинима, да ваздух увек буде чист, да нема рата и лопова.
Онда сам се пробудио, изашао сам напоље, а базена није било. То је био само сан. Баш сам био тужан.
Вељко Вуловић, III разреда, ОШ „Горачићи“ Горачићи, Србија
Учитељица: Јелена Ивановић
