Данас сам у школи учио из Природе и друштва о сведоцима прошлости. Сетио сам се прошле јесени и приче из бакиног шпајза.
Ја и моја бака са теглама у рукама кренули смо у шпајз да их оставимо. Бака лактом упали светло. Испред мене се појавише пуне тегле. Као да су ми се смејеле и биле поносне на то колико су лепе. Жута, црвена, наранџаста, бела боја су се смењивале на полицама. Бака ми је поносно објашњавала шта је све припремила да ја и брат ручкамо. Ја сам разгледао тегле кад у једном углу угледах дрвену кутију. Упитах баку да ми каже шта се налази у њој. Она узе кутију, отвори је. Испред мене се појавише црно-беле, старе фотографије. Као да су једва чекале да изађу из кутије. Веома сам постао знатижељан. Замолио сам баку да ми прича о људима са слика. Бака ми рече да су то моји преци. Уживао сам док сам је слушао. Сви су на сликама били весели, насмејани. Приметио сам да су били скромно обучени. Сазнао сам да се дека у рату борио. Пожелео сам да уђем у слику и загрлим храброг деку. Машта брзо прораде и у глави се појавише на стотине питања. А онда се појави слика старе шкоде којом је прадека возио баку у бању. Одмах сам замислио како се возим са њима на задњем седишту. А онда слика деке који дрвеном косом коси траву на једној ливади. И ја већ замишљам како деки трчим у сусрет. Имао сам утисак да тегле са полица пажљиво слушају баку док неуморно прича а мене маштовитог насмејано гледају. Убрзо утрчах у слику и чврсто загрлих ујака док је летео падобраном. Слике су скакутале испред мене а ја сам желео да упознам све те људе на сликама. Потражио сам баки кутију да је понесем кући и са татом поново погледам све слике. Знао сам да ћемо заједно уживати.
Слике чувам у својој соби на радном столу. Често причам са њима и поверавам им многе моје тајне.
За Табла Фест 26
Вељко Живовић, 3. разред, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Ниш, Србија
Ментор: Драгана Савић
Похвала за литерарни рад у другој категорији по одлуци Стручног жирија
