Кад ја оматорим
Кад сам била велика
Устала сам једног дана,
И изашла из свог стана.
Кад напољу, види чуда,
познају ме људи свуда.
Шетам тако својим градом,
обузета неким радом.
Ташна, штикле и одело,
чак имам и ново тело.
Звони телефон, јавим се ја,
кад неко каже: „Састанак у два.”
Да сам шефица негде сазнајем,
Табеле правим, инструкције дајем.
Ко је ова жена – питам се у себи…
Шта се то догађа, сад не знам где бих.
Трчим до првог огледала
И погађајте шта сам угледала!
Да, иста ја, само велика, са пуно брига,
Посао, породица и много књига.
Неки рачуни стигли, треба све платити,
гомила обавеза, ко ће то пратити.
Кад сам била велика, напорно је било,
Док год сам дете биће ми мило.
Срећа је да је то био само сан,
То сам схватила кад је свануо дан.
Ужурбани, велики свете,
Много је лепше бити дете!
За Табла Фест 23
Вера Вучићевић, 8/4, Литерарна секција, ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
Прво место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 23“ по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст
