Као кратак леп сан
Мој најбољи пријатељ Милутин Миланковић бавио се многим пословима а чинило ми се да га је највише очаравала небеска механика. И ја сам највише у томе био задивљен Милутином који нам је у својој лабораторији са својим огромним за тадашње време телескопом показивао разне чаролије у непрегледном универзуму. Шта год би показао у универзуму испричао би нам његову причу као да му је та звезда, астероид, комета или супернова најбољи пријатељ. Рекао нам је да истражује универзум тако што гледа кроз телескоп a уједно и замишља да је тамо поред тог објекта и посматра га из непосредне близине. Као један важни небеско механички сан. То науку чини науком.
Машта. Миланковић се увек ослањао на машту у свим областима. Највише ме је занимао Марс. Милутин ми је испричао да кад је Сунце било веће, животиње, биљке и људи су живели на Марсу. Кад се Сунце смањило почели су да падају метеорити на Марс који су многе бактерије однели на Земљу, јер су се углавном метеорити који су ударали у Марс који има слабију гравитацију од Земље. Након тих процеса настао је живот на Земљи. Запрепастио сам се кад сам то чуо. Такође сам се запрепастио кад сам се пробудио и схватио да је то био сан. Милутин Миланковић ће ми увек бити један од омиљених научника у животу.
Виктор Каранов, IV-4, ОШ „Вук Караџић“ Београд, Србија
Учитељица: Наташа Липовац
