Ради сваки дан јер је веома вредан,
Кући долази касно, уморан и жедан.
Недеља је његов посебан дан,
Јер тад одмара, тада је слободан.
Диже грађу, поправља кровове
Мајстор прави, људи говоре.
Летве ставља, да цреп не би пао,
У радно време, никад не би стао.
Када с’ посла кући дође,
По башти обавезно прође.
Док сунце уморно, полако залази,
Са мном за игру време проналази.
Ово је песма о мом драгом деди,
Који мени много вреди.
Нека зна, добро свако,
Да га волим јако, баш јако!
Виктор Сјанг, IV-3, ОШ „Братство јединство“ Куцура, Врбас, АП Војводина, Србија
Марија Полдрухи, учитељица
