Мој љубимац
Мешанац је и мој је љубимац. Добио сам га пре две године. Зове се Бикси. То је веома посебан пас.
Средње је величине. Уши су му мале а очи су му ситне и црне. Браон је боје. Њушкица му је мала, црна и слатка.
Бикси је веома дружељубив. Зна да буде и љут. То је најчешће кад једе а неко стоји поред њега. Љут је и кад га неко од деце шутне. Тада одмах режи.
Воли да скаче и јури за лоптицом. Веома је брз. Обожава остатке од хране а мама му увек сипа грануле. Поједе и њих али му за то треба неколико дана.
Посебан доживљај за мене и њега је играње фудбала. Баш воли лопту и јурио би за њом по цео дан, као и ја.
Као мали је био јако болестан. Добијао је инфузију двапут на дан. Једва је оздравио. Било ми га је баш жао. Сада је здрав и уживамо заједно у игри.
Код Биксија ми се свиђа то што је брз, што воли лопту скоро исто колико и ја. Волим га зато што ме увек радосно дочека кад се вратим из школе. Посебно ми је драг што имам ским да се играм и кад другара нема.
Виктор Сјанг, III/3, ОШ “Братство јединство“, Куцура, АП Војводина, Србија
Ментор: Марија Полдрухи
