ЛитерарноСтваралаштво

Вук Андрејић – Поглед с прозора

Поглед с прозора

Са прозора бацам поглед,
увече звезде гледам кроз двоглед,
а ујутру када сунце сване,
посматрам небо боје банане.

На видику ми се нађе облак неки,
као кец из српског велики,
па ми прави у соби хладовину,
око срца, праву милину.

Видех ја и оно што оку годи,
млади комшија Миле, нову девојку на ручак води,
али нећу да га цинкарим,
љубавну срећу да му не покварим.

Тада дуне кошава с југа,
па ми двоглед из руку пао на друга,
друг ми јауче и кука од бола,
чуло се од Смедеревске Паланке до Доброга Дола.

Одох ја са прозора, да се не деси несрећа гора,
другу ћу да се извиним, а поглед с прозора,
бацаћу, опет, када се вратим са мора.

Вук Андрејић, седмо два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Одабрана песма за Зборник “Радовићев венац”, новембар 2021. године, Ниш.