Заљубљене рукавице
Једног дана дечак Марко је добио од баке на поклон плетене вунене рукавице. Марко је одлучио да рукавицама да имена и тако је десна била Боле, а лева Ема. Иако Марко није знао, Ема и Боле су били заљубљен пар вунених рукавица.
Толико су се волели да када их Марко стави на руке, иако се виде, недостају једно другом. Током дана су били раздвојени, а увече када их Марко остави у ормар спојени. Како су године пролазиле, њихова љубав је постајала све већа, све до момента док Марку рукавице нису омањале. Знали су да ће им се нешто догодити али нису знали шта. Са страхом и стрепњом су чекали у ормару шта ће бити са њима, али су се највише плашили раздвајања. Марко је дуго размишљао шта да уради са њима. Пошто никоме није могао да их поклони, решио је да их баци у канту. Тужно их је узео из ормара, изашао напоље и кренуо према канти. Одједном је чуо глас дечака који је рекао: „Тата, хладно ми је рукама.“ Одмах се сетио да би можда његове рукавице дечака учиниле срећним и било би му топло.
Дечак је радосно узео рукавице и ставио их на руке. Боле и Ема се више нису плашили, а дечак је био срећан. Они су постали нераздвојни када је дечак узео канап и на један крај закачио Ему, а на други Болета.
