Вук Крстић – Моја фотографија

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ Попећу се на врх планине, да са те велике висине, видим море и дубине! И у њима два ока плава, што ме ноћу буде, док свет мирно спава, немир ми само нуде. Попећу се

Љубав није само реч Љубав je породица наша,брат и сестра, мама и тата,она не може да се напише,љубав мора да се схвата. Љубав може да се примауз велико поштовање,љубав може да се дарује,она је

Кад би табла испричала Табла стара, трошна у школској учионици стоји,око ње деца круже а она године броји.Окићена кредама уснула дрема,чека да стигнеш пред врата њена. Прати те скривеним поглед