ЛитерарноСтваралаштво

Вук Прокоповић – СТО ДУЊА

На сцени су Јоца и Драган, спремају се да ужинају.

Јоца (узима са полице столњак, из фиоке прибор и не гледајући у Драгана говори): Драгане, требају нам сто, дуња и позови Мирка, а може и Перо.
Драган (изненађен): Сто дуња?
Јоца (настаља са радом не обраћајући пажњу на његов зачуђени изглед лица): Да, да.
Драган (још више изненађен): Па где сад да их нађем?!
Јоца (не гледајући га и даље, мирно одговара): У башти су, видећеш.
Драган (мало подругљиво и већ изнервирано га упита): А да ли мислиш да Мирко и ја можемо да донесемо сто дуња!? Па није то перо!
Јоца (оставља тањире и чаше и зачуђено се окреће ка њима): Какво Перо и какве дуње. Ја сам ти само рекао да донесеш сто и да позовеш Мирка, Дуњу и Петра.
Драган (благо се лупи по челу и насмеје се): Аааа, то си мислио! Па што одмах ниси тако реко.
Јоца: Е, да си јуче боље слушао учитељицу на часу знао би и за синониме, и хомониме и остале зачкољице које могу да нас доведу у заблуду!
Драган (смејуљи се): Од целог часа остао ми је само у сећању изглед Вука када га је учитељица питала где му је домаћи, а он сав збуњен гледа у празну свеску и говори: „Па, учитељице не знам! Били су овде! Али су нестали, као да су испарили или ишчезнули.“

За Табла Фест 20
Вук Прокоповић, III-4, ОШ „Срефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Ирена Сретић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com