Краљево веће од страха
Крварио је један град,
његове жртве се памте и сад.
Убијали су редом све,
од ђака првака до косе седе.
Страдали су немилосрдно
како нису ни замишљали,
остало је све запамћено,
да су невини стрељани.
Уместо да се у живот заљубе,
будућност им је прекрио вео туге.
Страдали су нечији мама и тата,
једна сестра је остала без брата.
Гласови им се више чути неће,
њихов пут сад прати пламен свеће,
а могли су да доживе и годину стоту,
да изграде своју породичну флоту.
Бездушници за грех не знају,
невини се не убијају.
Зло је једног октобра узело маха,
али Краљево је веће од страха!
Можда су били деца обична,
али посебна и никоме слична.
Можда су у рату све судбине исте,
али њихове нас опомињу и вриште.
Страх нам неће одузети наду,
чуваћемо историју једном граду.
Док о жртвама говоримо гласно,
оловком пишемо поносно и страсно!
Данас остају трагови за нама,
нема више страха, престала је тама.
Сећање и љубав су оружје наше
ког се непријатељи стиде и плаше.
Вук Радибратовић, 7/2, ОШ ”Попински борци“ Врњачка Бања, Србија
Јелена Сеочанац, наставник српског језика и књижевности
