Кад бих била чаробница носила бих велики капут украшен малим месецима. Замахнула бих својим чаробним штапом и заустваила све ратове у свету. Деца би слушала веселе песмице, а не звуке пушака и бомби, јела би сладолед и чоколаду, а не остатке из контејнера. Никоме не би било хладно, сви би имали топлу одећу и топлу кућу. Све маце и куце имале би свој дом и храну, не би лутале улицама по хладном бетону. Не би било лоших људи, сви би били добри и помагали једни другима. Изговорила бих чаробне речи и нико више не би био болестан, сви људи би били здрави. Мој аутистични друг из школе био би потпуно здрав. Природа би била чиста, мирисале би руже, а реке би биле бистре и пуне рибица. Исплела бих џемпере за роде да им не буде хладно зими, да остану у мом граду и не иду на југ. Измислила бих неке нове биљке које расту испод земље да се хране кртице, да не краду ротквице и цвекле из баште моје нане. Учинила бих да моја мајка никад не остари и да вечно живи. Себе бих учинила славном и богатом, али не бих се правила важна већ бих делила и помагала другима. Направила бих велику забаву за сву децу из мог одељења и комшилука и трајала би непрекидно недељу дана. Било би ту разних играчака и слаткиша, уживали би и нико се не би свађао. Ех, кад бих била чаробница, раширила бих свој велики капут и летела по целом свету, испуњавала бих лепе жеље добрим људима, сви би ме волели и једва чекали да ме виде.
За Табла Фест 26
Зејнеб Чалаковић, 1. разред, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“, Тутин, Србија
Ментор: Учитељица, Јасмина Хот
Похвала за литерарни рад у првој категорији по одлуци Дечијег жирија
