Вести

Инспиративна тинејџерска прича о скејту и пријатељству на Белдоксу 2019

Филм који се ове године нашао у номинацији за Оскара за најбољи дугометражни документарни филм, документарац “У раскораку” (Minding the Gap) наћи ће се у Тин селекцији намењеној тинејџерима, у склопу овогодишњег дванестог издања Међународног фестивала докуметарног филма који се одржава од 8. до 15. маја у више биоскопских дворана. Пројекција ове инспиративне документарне приче редитеља Бинга Лиуа одржаће се у петак, 10. маја у 12 сати у Дому омладине Београда.

Филм прати тројицу младића који се међусобно повезују како би избегли нестабилне породице у њиховом родном граду из подручја Руст Белт. Док се суочавају са одговорностима одраслог доба, неочекивана открића прете да угрозе њихово десетогодишње пријатељство.

“У раскораку” (Minding the Gap)

“У раскораку” је једним делом скејт филм, једним делом дубоко лично преиспитивање трансформативне моћи младости у маниру филма “Бојхуд” (Boyhood). Снимљен у његовом родном граду Рокфорду у држави Илиноис, оно што је Лиу иницијално замислио као узбудљиви документ о скејтбордингу у свом крају током снимања прераста у нешто потпуно другачије.

Трејлер филма “У раскораку”: https://www.youtube.com/watch?v=TY41UX7ZSs&feature=youtu.be

Бинг Луи

Први дугометражни документарни филм редитеља Бинг Лиуа “У раскораку” настао је из жеље његових пријатеља да испричају своја болна искуства из детињства:

“У раскораку је најпре замишљен као видео запис о скејту, али је он убрзо прерастао у филм јер сваки пут када бих пријатељима показао нови снимак, то би се увек завршавало њиховом жељом да причају о свом детињству. Када сам као тринаестогодишњак почео да возим скејт, након много модрица и поломљених костију које сам доживео од свог очуха нашао сам се у групи одбачених где сам са њима био много срећнији на улици, него код куће. Проводили смо безброј сати заједно стварајући сопствену верзију породице и стварности. У то време сам снимао видео – записе о скејту из забаве. На крају сам почео да интервјуишем скејтере, а такви разговори су се често претварали у неочекиване терапеутске сесије. Открио сам образац одсутних, удаљених, и насилних очинских фигура – нешто што је утицало на ментално здравље, односе и стилове родитељства. Одлучио сам да то буде фокус мог пројекта. Упознао сам шармантног шеснаестогодишњака по имену Кеире који никада пре није причао о односу са родитељима. Када сам чуо његово искуство са насилним оцем, осетио сам притисак у грудима од узнемирености. У наредних неколико година, пратио сам животе Кеире-а као и лидера скејтборд заједнице, Зацк-а, харизматичног двадесеттрогодишњака који треба да постане отац. Након партнерства са Картемкуин Филмс-ом (Kartemquin Films), желео сам да истражим конекцију између тема о скејтбордингу и насиљу кроз приступ заснован на карактерима. Када сам почео да прикупљам грубе филмске резове, људи су били изненађени како сам био близу ликова и теме филма. Уз њихово охрабрење, почео сам више да учествујем у филму. Међутим, све се променило када ми је мајка Зак-ове деце рекла да ју је Зак тукао. Срце филма, које је истраживало како се скејтери носе са мушкошћу и злостављањем које су искусили као деца, одједном је постало много непосредније и личније. Био сам присиљен да постанем активни члан у причи. Током завршавања филма, схватио сам да Зак, Кеире и ја носимо токсична искуства закопана под тежином година незадирања у прошлост, где је сваки од нас нашао свој начин да се бори са тим притиском. Филм ми је дао осећај јасноће о себи и како, иако не постоји јединствено решење које одговара свима, неки начини суочавања нису одрживи и оно што ми је постало јасно радећи на овом пројекту је да су насиље и његова мрежа ефеката овековечени у великој мери јер ова питања остају иза затворених врата – и буквално и фигуративно. Надам се да ће ликови који “отварају своја врата” у филму инспирисати младе људе који се боре са сличним проблемима – да ће их уверити да ће и они превазићи тешке ситуације, да ће живети како би испричали своју причу, и да ће пронаћи разлоге због којих живот има смисла.”

Бинг Лиу се преселио из Кине у Алабаму, па у Калифорнију, па у Рокфорд, Илиноис са својом мајком пре своје осме године. Усавршио је своје сниматељске и монтажерске вештине правећи “Уради сам” скејт филмове као тинејџер. У 2014. години почео је сарадњу са Картемкуин Филмс на његовом првом дугометражном филму “У раскораку”, у копродукцији ПОВ и ИТВС. Бинг је такође стори директор и директор фотографије на новој мини-серији Стеве Јамеса “Америка за мене” (America to Me).

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com