Извор: УЖИВО 24 ДИЈАСПОРА
Институт “Доман Интернешенал” (Doman International) из САД пружа помоћ и нашој деци – и то у Србији
У недељу је Светски дан особа са аутизмом, и тим поводом смо разговарали са директором института “Доман Интернешенал” из Сједињених Америчких Држава, Спенсером Доманом (Spencer Doman).
Доман Интернешенал је непрофитна организација посвећена подучавању и оснаживању родитеља у погледу развоја њиховог детета. Стручни тим квалификованог и искусног особља даје родитељима алате, знање и обуку која им је потребна да помогну свом детету да оствари свој пуни потенцијал у животу. Њихова мисија је да помогну деци са развојним тешкоћама да дођу до потпуног здравља.
Интересовало нас је који је био главни разлог да се Доман метод развије и осмисли?
Спенсер Доман:
Широм света постоје деца која имају кашњења у развоју, деца која не могу да ходају, која не могу да говоре, која не могу да постижу успехе у школи. Разлог због ког имају ова кашњења у развоју је тај што постоји кашњење у њиховом неуролошком развоју, развоју њиховог мозга. Доман метод је креиран да би помогао таквој деци да убрзају свој развој и стекну неопходне вештине које су им потребне за срећан и успешан живот као што је да науче да ходају, говоре, постижу успехе у школи…
Мој деда Глен Доман је први развио Доман метод. Он је био физиотерапеут али оно што је он открио је да многе ствари које је научио у школи нису помагале његовим пацијентима – те они нису успевали да превазиђу велике препреке у том стању. На срећу бројних људи широм света – био је јако нестрпљив човек и када би увидео да нешто не даје резултате, убрзо би тражио други начин. Оно што је он схватио а што је за то време, 50-их година прошлог века била донекле и револуционарна идеја је да је корен проблема код те деце био у развоју њиховог мозга. Међутим, сматрао је да је мозак орган који се може променити кроз нешто што зовемо неуропластичност.
Неуропластичност је била мало познат термин и многи га нису разумели у то време, али је Глен сматрао да је јако важан. Његова мисија је била да осмисли програме који ће покренути и подстаћи неуропластичност код деце. Он је схватио да деца могу да добију нове способности – уколико је корен проблема у мозгу, ако третирамо мозак и уколико унапредимо његов развој. Због тога је развио Доман Метод, и ми од његовог упокојења 2013. године настављамо његов рад и откривамо и налазимо нове начине да побољшамо развој мозга. Када се мозак опорави – симптоми почињу да се губе и у неким случајевима потпуно нестану – било да је проблем у говору, кретању, виду или учењу.
Креирајући овај метод, да ли сте приметили да постоје неке културолошке разлике у прихватању ваших метода широм света?
Спенсер:
Ми радимо са породицама из преко 90 земаља широм света, дакле имали смо могућност да радимо у свакој култури која постоји. И наравно, постоје културолошке разлике, без поговора постоје. Међутим оно што смо ми приметили да су људи а посебно родитељи широм света више слични него што су различити. Ствари попут родитељске љубави и посвећености детету су универзална појава. То се не мења било да сте у САД, Србији или Индији. Због тога бих пре рекао да су веће сличности него разлике. Оно што бих овде нагласио је да ми радимо са децом са уобичајеним дијагнозама као што су аутизам, АДД, церебрална парализа, генетска стања попут Дауновог синдрома и повреде мозга. Постоји велики број дијагноза које се дају деци са неуролошким проблемима али пошто је њихов проблем у мозгу – ми смо у стању да им помогнемо.
Да ли сте у контакту са родитељима приметили да постоје ствари које их највише интересују о Доман Методу, и које би то одређене ствари биле?
Спенсер:
Започео бих тиме што ћу на Ваше претходно питање дати – шири одговор. Долазимо на Балкан, посебно у Београд – још од 2017.године. Ми не можемо да будемо присутни на сваком месту на свету – али желим да истакнем да су неки од разлога због којег долазимо на Балкан и овај регион велика заинтересованост за наш рад – и родитељи који траже нове одговоре. Ми идемо тамо где смо потребни породицама – и ситуација у овом региону је таква да многе породице желе да ми долазимо, што сам желео посебно да истакнем. У вези тема које највише занимају родитеље, рекао бих да је то развој говора; сада када велики број деце добија дијагнозу аутизма, развој говора је велика брига за бројне родитеље. Можда ниједна људска способност није тако важна као што је говор. Након говора бих рекао да је то – кретање. Бројна деца коју виђамо, било да имају повреду мозга или церебралну парализу – не могу да ходају. Ту бих додао и способност учења и проблеме социјализације. Нека деца могу имати потешкоће у школи и у дружењу са вршњацима, и то су главне бриге за њихове породице.
Да ли их нешто изненађује по питању Доман Метода?
Спенсер:
Да! Дакле први корак када родитељи желе да сазнају више о томе шта ми радимо је да похађају курс Доман Метода – онлајн курс где родитељи уче како да примене наш метод код куће. Курс је преведен на српски и доступан је и на енглеском и српском. Веома често када родитељи заврше тај курс, кажу ствари попут „Ово је запањујуће“, а оно што најчешће чујемо је „Ово је први пут након рођења мог детета да имам наду“. Нажалост, од тренутка када се њихово дете роди, родитељи се у почетку суочавају са јако лошим вестима. Обично им се на овај или онај начин каже да нема наде за њихово дете и да њихово дете никада неће моћи да има нормалан и независан живот. Ми се са тиме не слажемо. Мислим да су родитељи много пута запањени, и мислим да их на много начина изненађује сам наш програм.
Како у будућности видите развој вашег метода у нашем региону, у Србији?
Спенсер:
Што се тиче развоја нашег програма, ми се стално трудимо да пре свега нађемо методе које могу дати најбоље резултате уз најмање уложеног рада. Оно по чему је Доман Метод примарно чувен и познат је да је то интензиван метод. Ми обучавамо родитеље шта да раде, и они раде са својом децом – што од њих захтева пуно времена и труда. Разлог због кога је наш програм такав потиче од наших досадашњих сазнања о мозгу – а то је да активности и третмани који га мењају такође захтевају рад и понављање. То значи да наше породице морају да уложе значајан труд, и бројне породице са којима радимо су више него срећне да то учине за добробит своје деце. Увек себи постављамо питање: шта је то што – из наше перспективе – даје најбоље резултате уз најмање рада, и како да нађемо нове начине да наш програм развијамо у том правцу?
Што се овог региона тиче, Доман Интернешенал тренутно два пута годишње посећује Балкан. Виђамо породице у Београду у Србији и у Загребу у Хрватској, али имамо породице које из целог региона долазе на те две локације. Разлог због кога долазимо два пута годишње је тај што породице дођу како бисмо проценили где се њихово дете развојно налази и онда креирамо посебне програме за ту децу.
Свака породица добија програм који је посебно прилагођен за њихово дете, и затим их посећујемо на сваких 6 месеци да бисмо поново видели децу – и регистровали њихов напредак у нади да је дошло до промене. После испуњења тог дела програма, правимо нови. Наш циљ у овом региону је да помогнемо што више породица на Балкану, и уколико се више породица прикључи нашем програму – да остваримо наше чешће присуство овде. Наш коначни циљ је да створимо перманентну базу нашег института за Балкан – где ће породице током целе године моћи да се састану са нашим тимом. Тренутно долазимо у марту и септембру сваке године и породице су вољне да чекају 3, 4 или 5 месеци; наравно, то није оптимално – јер већина њих жели одмах да почне са радом.
Како заинтересовани родитељи могу да вас контактирају?
Тим Доман Интернешенал Института Вам стоји на располагању путем веб-сајта domanmetod.org, адресе електронске поште serbian@domaninternational.org и Инстаграм странице doman_metod_adria
