Вести

ПЕСМОМ ПРОТИВ НАСИЉА

У ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу јуче је обележен 24. фебруар – Међународни дан борбе против вршњачког насиља.
Међународни дан борбе против вршњачког насиља се обележава сваке године, последње среде у фебруару.
Тим поводом организују се превентивне активности на тему заштите од насиља и дискриминације.

Библиотекар Основне школе Бранко Миљовић“ у Нишу Драгана Пешић Главашевић организовала је програм под називом “Песмом против насиља”.
Давне 1961. године Миљковић је писао: „Уби ме прејака реч“.
Циљ овог програма који је одржан крај Миљковићеве бисте био је да скрене пажњу на моћ и лепоту речи, али и опомене на њихову опасну оштрицу која неретко вређа људско достојанство.

Гост програма био је песник господин Драган Г. Маринковић.
Својим стиховима, које су сви са пажњом слушали, он је осликао лепоту детињства и одрастања, безбрижност тих дана и покренуо море емоција како код ђака, тако и код присутних наставника и дела руководства школе који је присуствовао програму.

Шарена шума

Преко брда сребрнога и кристалне реке,
крај широког плавог мора и дуге далеке,
испод нашег златног сунца и црвених звезда,
налази се мала шума пуна птичјих гнезда.

У њој живе чудне птице, различитих боја,
носе перје разнобојно и различитог кроја.
Ту су: сова зеленкаста, јаребица плава,
кукавица љубичаста, сврака белоглава…

Ласта носи жута перца, а гугутка лила,
Изнад шуме лети голуб, носи бордо крила.
Над чаробном шумом овом разне боје лете,
ал’ је никад нећеш наћи, ако ниси дете.

Драган Маринковић

Слушајући његове стихове одгонетули смо тајну: „Зашто тако одлично урећује електронски часопис „Таблу“.
Зато што у себи још увек носи дечака који верује да је свет могуће променити уметношћу и лепотом речи. То је оно у чему смо и он и сми ми данас присутни били сложни, јер свако бира своје оруђе, а наше су речи.
„Нема ништа јаче и немоћније од речи“ Бранко Миљковић
Стихови господина Маринковића подсетили су на ону лепшу страну живота пред којом ружне слике нестају.

Прасе

Расцветало пролеће,
долетеле прве ласте,
седи прасе и размишља,
шта ће бити кад порасте?

Гледа коња, диви му се,
док у касу кола вуче,
онда гледа краву Спасу,
док је музу, она муче.

Потом спази страшног овна,
шишају му руно бело,
поред њега мазга шета,
водиће је сад у село.

Ту се прасе хитро прену
„Нећу о том ни да сањам!
Хоћу мали ја да будем,
и у блату да се ваљам!“

Драган Маринковић

Своје стихове казивали су и ученици школе, чланови Књижевни клуб “Ватaр и живот”. Удружени стиховима, на трен су повели борбу против насиља дајући свој допринос у његовом сузбијању:
„Књиге и песме
Уче нас шта се не сме“

Кроз песме су господин Маринковић и ученици истакли значај толеранције, емпатије, поштовања права и различитости, развијање сарадње и оснаживање за ненасилну комуникацију и ненасилно решавање проблема.

Библиотекар Драгана Пешић Главашевић
WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com