Светски дан деце, 20. новембар, у издвојеном одељењу Основне школе „Бранко Миљковић“ у Сувом Долу обележен је у петак.
Библиотекарка школе Драгана Пешић Главашевић организовала је дружење ученика са песникињом Славком Војиновић и писцем и уредником интернет часописа „Табла“, господином Драганом Маринковићем.
Поетско дружење је имало за циљ да ученицима улепша дан и допринесе реализацији њиховог права на духовну лепоту, подстакне их да читају и остварују своје право на стицање знања.
Господин Маринковић је ученике упознао са начином рада интернет часописа, дао им адресу часописа и позвао их на сарадњу рекавши им да као што имају право на образовање, тако имају право и да за своје стваралаштво обезбеде публику. А у том делу им Табла може много помоћи.
Његове песме су измамиле осмех на лицу деце која су своје задовољство исказала великим аплаузом, а он им је стиховима довео и Деда Мраза.
Муке једног Деда Мраза Позвали су једном Деда Мраза брзом поштом, бржом од ракете, Хитно дођи! – њему пише Лаза – И донеси нам шарене пакете! Деда Мраз се одмах на пут спрема. Упрегн`о би ирвасе у санке, ал не може јер сад снега нема, па ће возом ићи до паланке. У паланци застао је мало, само седи, не може да дрема. Да узме такси на ум му је пало, али џаба, ту таксија нема. Прстом му је показала Нела куда треба он да иде пешке, да би стиг`о до Лазиног села, и однео им све поклоне тешке. Упртио џак на своја леђа Деда Мраз па кренуо у село, киша поче, срећа је све блеђа, а зној му се котрља низ чело.
У Лазином селу дочек прави. Ево иде! – узвикнула Заза. Потрчаше сви ко мали мрави, да загрле свога Деда Мраза. Мали Јова му по нози скаче, по леђима му планинари Пеца, лепа Јуца му у крилу плаче, за руку га снажно вуче Веца. У уво му Столе прстић гура, за браду га белу Маша вуче, по носу га дира мали Ђура, а Мића му дуге брке суче. Стевица га прскалицом купа, Милица му наочаре скида, Сиђа га за седу косу чупа, да га гура сетила се Вида. Голица га сналажљиви Гиле, Микица му скакуће по глави, тада викну из свег гласа Жиле – Људи моји, Деда Мраз је прави! Деда Мраз их све загрли редом па тој малој раздраганој чети посла речи преливене медом – Најлепши сте украс на планети!
За 17 ученика мешовитог одељења од 1-4 разреда посебно је било интересантно казивање песама песникиње Славке Војиновић на дијалекту који је њима близак и препознатљив јер је то њихов матерњи језик. Језик на коме сањају.
Песникиња Славка Војиновић је професор енглеског језика, професионално се бави преводилаштвом, пише поезију за децу и одрасле, бави се сликарством и осликавањем лејки.
„Ех, како је тужно када се одрасте
И кад одатле мораш отићи.
Остани тако, жмури и ћути,
Не отварај очи, нек траје дан.
Не дај да никад да стварност помути
Мирис детињства, од мора слан.„
Из песме „Без заборава“
Ми би да учимо од срећу! У школу нас учу свашта, знање ми из главу кипи, од сва мора и планине поче мозак да ми шкрипи. Тешко да се све попамти за кад ли ће па да треба? Ако не знам куд су Анди, ћу мог' ли да купим леба? Кога брига од ратови и године кад су били сморише нас с'с глупости ништа не смо научили. У тој име, мислим си се с' ову моју главу луду кад ће почну д' учу децу како срећна да си буду?!
У песми „Ми би да учимо од срећу“ песникиња се пита:
„Како децу да науче како срећна да буду.“
Управо овакво дружење је показало како је пут до дечје среће кратак. Песници су својим стиховима увели децу у чаробни свет маште из кога нису имали жељу да изађу и врате се у свакодневицу. Стихови су их озарили срећом. Пажљиво и радознало су их слушали, аплаудирали, и после завршеног програма остали још у својим клупама не би ли измамили још по неки стих што на најбољи начин потврђује колико је у њиховом мешовитом одељењу поезија добродошла и колико је то „градиво“ подједнако занимљиво, лепо и лако за све њих, без поделе на разреде које похађају. У петак су сви били ученици једног разреда поетске среће у коме су добили и прави „поклон песника“ за свој дан.
Поетском дружењу су присуствовале социолог школе Јасмина Динић и вероучитељица Сунчица Милошевић, а реализација је остварена уз допринос учитељица Сузане Николић и Снежане Благојевић.
Драгана Пешић Главашевић, библиотекар
