Вести

Први и други фестивалски дан у Суботици

Гости из Словеније и две представе из Србије на Међународном фестивалу дечјег позоришта у Суботици
Недеља, 20. септембар / Понедељак, 21. септембар

У недељу 20. септембра и понедељак 21. септембра, у Главном програму Међународног фестивала за децу у Суботици, изведене су три представе: „То је Ернест” Луткарског позоришта „Небо” из Словеније, “Црвенкапа” Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина и „Гуливер” Малог позоришта „Душко Радовић” из Београда.

Представа „То је Ернест” изведена је у недељу након свечаног отварања, на сцени „Јадран” Народног позоришта Суботица. Луткарско позориште „Небо” из Словеније је био једини гостујући ансамбл из иностранства, услед познатих околности због пандемије вируса корона. Андреј Штулар, сценограф, дизајнер лутака и један од глумаца, као и глумица Петра Старе, изразили су задовољство што су били у могућности да прикажу представу ван граница своје земље. „Ово нам је прво путовање у иностранство од почетка пандемије, а ни у Словенији нисмо пуно играли од марта – тек од августа смо наступали на неким летњим фестивалима”, рекла је Старе.

Њихова представа бави се односом девојчице Ане и мачка Ернеста. „Осећам да ова представа може показати деци како је лепо имати пријатеља. Када га имамо није важно ако се посвађамо, већ да остајемо пријатељи и да се поштујемо, прихватамо онакви какви јесмо”, рекла је Петра Старе и додала: „Ми ову представу јако волимо јер је изграђена из гегова и делује као неки цртани филм уживо”. Њен колега Андреј Штулар истакао је да су реакције деце на представу коју изводе некад и неочекиване, а да и одрасли имају занимљиве рефлексије: „Рекли су нам да је то прича без насиља и без икакве агресивне сцене, иако има неких конфликата. Било је и филозофских изјава, и свакаквих реакција”.

Представа “Црвенкапа” Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина (фото: КомуникАрт)

Представа „Црвенкапа” изведена је у Дечјем позоришту Суботица у понедељак 21. септембра. Ово луткарско остварење засновано је на једној од најпопуларнијих светских бајки. Мирослав Маћош, један од главних глумаца у представи, описао је специфичности ове интерпретације познатог дела: „Ова Црвенкапа јесте на неки начин модернизована. Ми смо је одиграли на другачији начин, не кроз класичну причу о Црвенкапи, већ кроз однос између ликова. Изазов је у томе што играмо само нас двоје и обоје смо малтене све времене на сцени, као ловац, Црвенкапа, мама, вук, и приповедачи. Представа је физички захтевна, динамична, духовита. Где год да смо је играли, имали смо добар одзив публике”.

Маћош је истакао и важност доласка на фестивал оваквог реномеа: „Отићи на Међународни фестивал увек је значајно, без обзира на околности. То је догађај, не само што се тиче играња представе пред новим аудиторијумом. Можете да видите шта ваше колеге раде, да уђете у нове токове луткарства. Увек је задовољство доћи овде”. О чињеници да овогодишњи Главни програм није такмичарског карактера, Маћош је рекао: „То је супер. Ми смо овде дошли да покажемо шта ми умемо, да једни са другима попричамо, разменимо искуства, видимо ко у ком правцу иде. Нема тог класичног оптерећења, као кад је фестивал такмичарски. Основни и најважнији део нашег посла је да публика ужива”.

Представа „Гуливер” Малог позоришта „Душко Радовић” из Београда (фото: КомуникАрт)

Главни програм другог фестивалског дана затворило је извођење представе „Гуливер” Малог позоришта „Душко Радовић” из Београда, на сцени „Јадран” Народног позоришта Суботица. Ова луткарска представа говори о путовању у непознато као великом изазову, који може да буде и велика опасност. О иновацијама које ова представа доноси у познато штиво, редитељка Исидога Гонцић је рекла: „Сви ми знамо где је путовао Гуливер и како то изгледа. Размаштали смо цео тај нови предео у који је упао, и то је била једна од већих измена, што смо тај простор визуално још више дефинисали. Такође, увек ме је нервирало што је Гуливер толико добар. Он уопште није такав. То је била једна од идеја – да он од злоће постане добар. У томе је чар одрастања и сазревања”.

Исидора Гонцић се осврнула на процес рада на представи у доба короне, и повратак у фестивалски живот: „Ми смо јако дуго правили представу, 7-8 месеци од фебруара. То уопште није планирано. Свашта смо прошли и то се види у духу представе. Ово нам је прво путовање и мислим да смо сигурно месец дана били узбуђени што ћемо уопште ићи негде. Јако смо срећни и добро је што фестивал постоји и ове године, да је ту. Дивно је што учествујемо овде”.

Поред уживо изведених поставки, у биоскопу Еуросинема је приказана и представа „Краљица боја” аустријског позоришта Фауерблау. Остварење које потписују редитељи Моника Зохрер, Клаус Сивалд бајка је о краљици и њеним поданицима – бојама.

Другог фестивалског дана отворена је и Студентска изложба фестивалског плаката у Фондацији за омладинску културу и стваралаштво „Данило Киш”, а одржана је промоција књиге „Савршен дармар” Владимира Андрића, у Основној школи „Мирослав Антић” на Палићу.

Трећег фестивалског дана, у уторак 22. септембра, на репертоару су биле две представе у такмичарском програму: „Младунче – пингвин који је хтео да лети“ Регионалног луткарског позоришта Брјанск из Русије је приказана у 16 часова као снимак у биоскопу Еуросинема, док је представа „Дебела” Позоришта младих Нови Сад била изведена уживо у 17ч у Народном позоришту Суботица на сцени “Јадран”. У пратећем програму на Отвореном универзитету Суботица, је од 19:30 била одржана промоција зборника радова „Позориште за децу – уметнички феномен”, док је у 20ч на истом месту био одржан 11. Међународни форум за истраживање позоришне уметности за децу и младе, на тему „Женско стваралаштво у позоришту за децу и младе и фестивал као друштвени феномен”.

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com