Вести

Стихови Миомира Дејановића у међународном зборнику Гарави сокак

Књижевни клуб „Мирослав Мика Антић“ из Инђије расписао је међународни песнички конкурс, а право учешћа су имали аутори из целог света старији од 17 година. Од приспелих и одабраних радова штампан је зборник под називом „Гарави сокак“, који је промовисан у Инђији 27. новембра 2021. године, у оквиру манифестације „32. међународни сусрет песника“.

У „Гаравом сокаку“ су, поред стихова песника из Шпаније, Бугарске, Америке, Кине, Русије, Грчке, Индије, Мексика, Данске, Швајцарске, Велике Британије, Израела и песника са простора ЕX YU, објављене и четири песме врањског учитеља Миомира МиДеја Дејановића.

Мој отац је професор књижевности. Растао сам окружен књигама и то је несумњиво утицало на моје занимање за књижевност и књижевно стваралаштво. Човек се са талентом рађа. Таленат не можеш научити, али га, ако га већ имаш, можеш стално усавршавати, брусити. Инспирацију налазим у свакодневном животу. Песма је ништа друго него уметнички обликован живот. Певам о животним темама, а омиљене су ми љубав и људска глупост. Песме су ми кратке и јасне. Настојим да са што мање речи кажем што више, да изразим суштину – за „Таблу“ каже Дејановић.

Стихови Миомира МиДеја Дејановића су штампани у бројним зборницима и Антологијама, а досад је објавио две ауторске збирке песама за одрасле: „Слепа раскршћа“ и „Ватролов“, као и једну збирку песама за децу под насловом „Дохватићу звезду“. Добитник је награде за модеран приступ поезији, коју је на „Сусретима просветних радника – књижевних стваралаца“, примио из руку Добрице Ерића. Песме је казивао одраслима и ђацима на књижевним вечерима, а неке његове стихове за децу ученици су рецитовали и на школским приредбама.

Настављам да пишем. Не одричем се поезије, јер своју најбољу песму још нисам написао – наглашава МиДеј.

НЕОБИЧНА МУКА

Песник нема
необичну оловку,
ни необичну руку…
Има само
необичну муку.

КРИЛА

Не страхуј, дођи,
у загрљај ми падни!
Видиш, то и није пад,
већ узлет удвоје!

РУГАЛИЦА

Тело земљи, али душа вису,
срећнијег покојног видели нису.
Живе сам натпричао.
Мртве ћу да натћутим!

КРИК

То од мога крика полуделе птице
дивљим летом ветру поломише крила.

Видео запис рецитовања песме „Глупост у аманет“ (самостално књижевно вече у врањској Гимназији):