У издвојеном одељењу Основне школе „Бранко Миљковић“ Ниш у Сувом Долу обележен је Мађународни дан деце, 20. новембар.
Библиотекарка школе Драгана Пешић Главашевић организовала је дружење деце са нишким писцима Славком Масоничић Војиновић и Драганом Маринковићем Драмом који су у предивној атмосфери казивали своје песме „снажећи детињи дух“.
Славка Масоничић Војиновић за себе каже: „Била сам и остала големо дете“. Она је читала песме из своје најновије збирке песама за децу са двоструким називом „Бескрајно лутање“ „Мајање до немогање“. У збирци су заступљене песме писане на дијалекту, али и књижевним језиком.
СРЕЋНО ДЕТЕ Срећно дете у коси носи латице вишње и свега што расте и раскошно цвета. Руке му пуне загрљаја, воли све што је живо, не зановета! По замагљеном стаклу воли да шара, црта срца и цветиће пише име оног кога воли, негује у стомаку љубав-лептириће. Срећно дете једе ужину с другаром, радује се што има с ким да је дели храни куце и маце по крају и гладне птице кад снег забели. У оку му срећан поглед заблиста док у потоку рукама рибу хвата, огледа се у планинској бистрој води, јер то је прави живот, рекао му тата.
Драган Маринковић Драма, директор Интернет часописа за подстицање дечјег стваралаштва „Табла“ у сусрет празницима казивао је песму о Деда Мразу мотивишући ђаке да маштају и замишљају његов долазак кроз поклоне које сваке године добијају из матичне школе.
Муке једног Деда Мраза Позвали су једном Деда Мраза брзом поштом, бржом од ракете, Хитно дођи! – њему пише Лаза – И донеси нам шарене пакете! Деда Мраз се одмах на пут спрема. Упрегн`о би ирвасе у санке, ал не може јер сад снега нема, па ће возом ићи до паланке. У паланци застао је мало, само седи, не може да дрема. Да узме такси на ум му је пало, али џаба, ту таксија нема. Прстом му је показала Нела куда треба он да иде пешке, да би стиг`о до Лазиног села, и однео им све поклоне тешке. Упртио џак на своја леђа Деда Мраз па кренуо у село, киша поче, срећа је све блеђа, а зној му се котрља низ чело.
У Лазином селу дочек прави. Ево иде! – узвикнула Заза. Потрчаше сви ко мали мрави, да загрле свога Деда Мраза. Мали Јова му по нози скаче, по леђима му планинари Пеца, лепа Јуца му у крилу плаче, за руку га снажно вуче Веца. У уво му Столе прстић гура, за браду га белу Маша вуче, по носу га дира мали Ђура, а Мића му дуге брке суче. Стевица га прскалицом купа, Милица му наочаре скида, Сиђа га за седу косу чупа, да га гура сетила се Вида. Голица га сналажљиви Гиле, Микица му скакуће по глави, тада викну из свег гласа Жиле – Људи моји, Деда Мраз је прави! Деда Мраз их све загрли редом па тој малој раздраганој чети посла речи преливене медом – Најлепши сте украс на планети!
Ученици су читали своје поруке деци света, које су потом симболично скупљене у један коверат и „послате“ деци света.
Интернет часопис „Табла“ је најпоузданија и најбржа „пошта“ која ће поруке из Сувог Дола однети до деце света и у најудаљенијим местима планете.
Програм у част деци реализован је у сарадњи са учитељицама Снежаном Благојевић и Сузаном Николић.
Програму је присуствовала и психолог школе Анита Стојановић.
Дружење са ученицима у Сувом Долу показало је да су деци за радост и осмех на лицу довољне речи које су им песници даровали кроз своје стихове.
Драгана Пешић Главашевић, библиотекар
