Седамнаести Фестивал науке у Београду, највећи у овом делу Европе, од 12. до 14. децембра посетило је више од 23.000 посетилаца у Халама 3 и 3а Београдског сајма. Око 800 научника и научних комуникатора одушевили су малишане и њихове родитеље узбудљивим интерактивним поставкама, атрактивним шоу програмима који су на забаван начин приближили научне феномене, али и омогућавањем простора за разговор и критичко размишљање, у складу са овогодишњим слоганом фестивала ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈА.
Међу најпосећенијим поставкама била је Од алхемије до (био)хемије, Хемијског факултета Универзитета у Београду, где су се млади посетиоци опробали у бројним задацима који рад у хемијској лабораторији чине узбудљивим; увек атрактивна поставка Академског спелеолошко-алпинистичког клуба (АСАК) нам је дочарала узбуђење које носи истраживање пећина и јама; Модни времеплов катедре за Одевно инжењерство Техничког факултета Михајло Пупин из Зрењанина, која је приказала како је кроз различите епохе мода играла кључну улогу у обликовању идентитета и изражавању друштвених и културних норми; Магични штампач за докторе Факултета здравствених студија, Универзитета у Сарајеву, који нас је упознао са футуристичким светом 3Д штампе у медицини; Факултет ветеринарске медицине Института за сточарство пожелео нам је добродошлицу у најслађи дом – онај у коме живе медоносне пчеле, док су за бројне радозналце педагози са Филозофског факултета Универзитета у Београду представили 20.000 идеја под морем, заронивши у у свет заборављених цивилизација, изгубљених проналазака и напуштених замисли. Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић – ИБИСС (Институт од националног значаја за Републику Србију) очарао је публику поставком (Био)технологија кључ за будућности појашњавајући на који начин биотехнологија олакшава разне аспекте нашег свакодневног живота, а Пољопривредни факултет Универзитета у Београду позвао нас је да загриземо науку и научимо како се прави сир, прошетамо кроз историју култура које су се развијале уз Дунав и сазнамо нешто више о важности очувања водених екосистема за живот људи.
На увек атрактивној Научно фантастичној бини са акцентом на визуалном спектаклу који оставља без даха, тражило се место више за шоу Научне авантуре гумене паткице пољског тима Хевелиусе Науки (Heweliusze Nauki), у коме су разнобојне и веселе паткице постале део незаборавних експеримената; Забава која се не гаси Хише експериментов из Словеније одушевила је научним спектаклом у коме су на забаван начин представљена својства различитих гасова; Универзитет Лунд из Шведске привукао је велику пажњу програмом Животне лекције за почетнике – живо, живље, биологија! у коме је било баш свега – од биљака које се саме одржавају преко расплесаних паукова до највећих живих птица, балона и сапунице.
У Експертинејџери зони, која се бави вршњачким образовањем, учествовало је више од 120 тинејџера из 13 школа, у десет различитих поставки. У директном сусрету са својим вршњацима, ови млади талентовани ђаци су школска знања приказали на занимљив и приступачан начин и решавали заједнички недоумице са гостима, подстицали из на научне изазове и показали шта је све могуће уз мало науке и тинејџерског ентузијазма.
Нова генерација Амбасадорки и Амбасадора науке, изузетних ђака из целе Србије који својим радом и изумима померају границе науке, проглашена је на овогодишњем Фестивалу науке, и у наредних годину дана њихова мисија биће да преносе знање и љубав према науци вршњацима у својим градовима. Ово признање, установљено 2018. године, Фестивал науке додељује ученицима који су се истакли својим радом на пољу науке и који, из године у годину, фестивалску публику изненађују занимљивим поставкама и необичним изумима.
Проглашени су и победници конкурса на којима су ученици и њихови наставници били позвани да уоче проблем у својој заједници и осмисле креативно решење проблема. Прво место на конкурсу освојио је Патент за чишћење Марковачког језера који је осмислио тим Гимназије Младеновац. Ученици су развили иновативни концепт водоотпорног уређаја названог Биомашина, који би, смештен на дну или поред језера, служио за пречишћавање воде уз помоћ гљива. Другопласирано је Идејно решење за проблем дивље депоније у Косјерићу, настало у сарадњи тимова ОШ „Мито Игумановић“ и СШ „Техничка школа Косјерић“, чији план акције укључује анализу стања депоније, физичко чишћење, разврставање отпада и рециклажу, док завршна фаза подразумева претварање простора у ботаничку башту као дугорочно решење. Основна школа “Маршал Тито” из Падине осмислиа је пројекат Пречишћавање воде и наводњавање усева, која је представила решење за проблеме недостатка воде за наводњавање и прекомерног пластичног отпада у селу: коришћење рециклираних пластичних судова за сакупљање кишнице и отопљеног снега, као и израду јефтиних природних филтера за пречишћавање отпадних вода уз помоћ активног угља и песка.
Зона интерактивних поставки – Наука без престанка представила је програме 41 домаће научне и образовне институције, намењене публици свих узраста: узбудљиве експерименте који разбијају митове, поставке које терају публику да преиспита бројне (псеудо) истине, дружења која откривају забавно лице науке. Научно-фантастична бина је пред публику донела осам атрактивних наступа, пре свега гостију из Шведске, Чешке, Пољске, Естоније, Аустралије, Словеније, али и домаћих научних комуникатора, са акцентом на визуалном спектаклу који оставља без даха. Мала зона посвећена деци узраста од 5. до 11. година отворила је своја врата за све радознале умове спремне да кроз игру открију важне научне лекције, испробају најновије чоколадне научне рецепте, и још много тога. Нова тематска целина Зона идеја и иновација настала је као простор за учење, критичко размишљање и разговор, и представљала је место где се у садашњем тренутку преиспитује прошлост и промишља будућност.
Фестивал науке, у сарадњи са компанијом Бол Корпорејшн (Ball Corporation) и пројектом Свака лименка се рачуна, радиће на промоцији рециклаже алуминијумских лименки за пиће у циљу заштите животне средине током трајања Фестивала, како би се млади инспирисали и мотивисали да се одговорно односе према свом окружењу.
Захваљујући амбасадама Пољске, Аустралије, и Словеније и Чешком Центру Београд, настао је међународни програм овогодишњег Фестивала науке. Традиционални спонзор манифестације је Ерсте банка. Спонзор Зоне идеја и иновација је Национална Географија (National Geographic) канал. Спонзори овогодишњег фестивала науке, захваљујући којима је реализован су Мекдоналц (McDonald’s) Србија, Нутрино Лаб Јуниор и регистар националног интернет домена Србије (РНИДС). Подршку су и ове године дали Министарство просвете, Секретаријат за образовање и дечију заштиту града Београда, и ректорат Универзитета у Београду.
