Међународни фестивал позоришта за децу, чије се 27. издање одржава од 20. до 24. септембра 2020. у организацији Отвореног универзитета Суботица, доделиће Награду за животно дело „Мали принц” писцу, драматургу и редитељу Владимиру Андрићу и бугарском редитељу Славчу Маленову, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу. Ове године се први пут додељује и постхумна награда за живот посвећен стваралаштву за децу, глумцу и редитељу Зорану Лозанчићу.

Владимир Андрић (1944) је завршио је Ваљевску гимназију, а дипломирао позоришну и филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду, код др Хуга Клајна и Александра-Саше Петровића.
Од своје двадесете године пише и режира, махом за децу. До пензионисања је дуже од четири деценије радио у Дечјој редакцији Телевизије Београд; једно време као Одговорни уредник. Између осталог, за телевизију је написао око 300 епизода лутка-серије „Лаку ноћ, децо“ и око 250 епизода серијала „Пустолов“. У позоришту му је играно шест драма, а на радију изведено двадесетак. На велики број његових песама за децу компонована је музика.
Објавио је дела „Напред плави, смеђи и црни“, „Вечерњи слон“, „Срце на зиду“, „Две обале“, „Писма из першуна“, „Пустолов“, „Кроз гудуре Обреновца“, „Дај ми крила један круг“, „Замало да ме попију мачке“, „Берба ушију“, „Читај ветру омиљене књиге“, „Пустоловне приче“, „Лале Рашин усред света“, „Четири патуљка“, „Савршен дармар“. Многе његове песме и приче налазе се у букварима и читанкама, а „Пустолов“ је део лектире за основну школу.
Добитник је свих значајних српских награда у области књижевности за децу (Награда „Невен“ Пријатеља деце Србије, Књижевна награда „Политикин Забавник“, Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Повеља Змајевих дечјих игара, Награда „Дечја књига године“ Београдског сајма књига, Награда „Златни кључић“ Смедеревске песничке јесени, Награда „Књажевачко златно руно“…) и једне међународне – Европског центра књижевности и медија за децу и младе (Еуропеан Центре оф Литературе анд Медиа фор Цхилдрен анд Yоунг Пеопле), за књигу „Дај ми крила један круг“.

Славчо Маленов (1950) је једно од најзначајнијих имена бугарског луткарства. Овај редитељ, професор луткарске режије, аутор књига о луткарству, и преводилац дипломирао је 1978. режију за луткарско позориште на ВИТИЗ-у, под вођством проф. Николине Георгиеве, а 1986. године специјализовао се на Интернационалном институте за марионете у Шарлевил-Мезијеу, Француска, представом „Лутке музике и плеса“, под руководством Андреа Таона.
Радио је као стални редитељ од 1978. до 1980. у Државном позоришту лутака Варна, од 1980. до 1986. у Државном позоришту лутака Пловдив, од 1986. до 1989. у Централном позоришту лутака Софија, од 1989. до 1991. био је уметнички директор Централног позоришта лутака у Софији, од 1992. до 2004. редитељ у Позоришту Атеље 313 у Софији. Од 1992. године редовни је предавач режије за луткарско позориште у НАТФИЗ „Крсто Сарафов“.
Реализовао је преко 90 представа за децу и одрасле, а преферирао је жанр бајке и естетику марионетског луткарског позоришта. Режирао је представе у разним државама света, попут Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Белгије и Мексика. Његове представе су учествовале и награђиване на бројним међународним фестивалима у Европи, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Куби, Мексику, Тунису, Индији, Кореји и Јапану. Аутор је бројних превода и публикација у специјализованим публикацијама у Бугарској и иностранству, као и књига: „Лабораторија М“, „Адаптације бајки за луткарско позориште“, „Дизајн сценске расвете“.
Добитник је великог броја награда за режију (Бугарска, Србија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина), као и Ордена Ћирила и Методија; награде Савеза мексичких критичара за најбољу представу; награде Међународног луткарског фестивала у Толоси, Шпанија, за најбољу дечију представу; награде за целокупно решење на Међународном луткарском фестивалу у Суботици (2000); награде „Најбоља представа фестивала“ на Међународном фестивалу у Марибору, Словенија; награде за инсценацију и обликовање на Међународном фестивалу „Позориште у коферу“ – Ломжа, Пољска. Добио је Награду Министра културе Републике Бугарске поводом 24. маја, са почасном значком и дипломом. Потом награду Икарус за изузетан допринос развоју бугарског луткарског позоришта (2013), као и Награду за свеукупни допринос развоју луткарства Међународног фестивала луткарских позоришта за одрасле „Пјеро 2019“.

Зоран Лозанчић је глумачку каријеру почео у Народном позоришту у Нишу осамдесетих година двадесетог века, наставио је у Народном позоришту у Пироту, а од 1983. године је био стални члан Позоришта лутака Ниш у које долази на инсистирање великана југословенске режије Јована – Бате Путника.
Као глумац, глумац-луткар, глумац-аниматор досегао је врх луткарске уметности у више од 60 премијерних представа. За улогу Господина Видаковића у комаду “Велимир и Босиљка” добио је глумачку награду на Међународном фестивалу у Бања Луци 2000. године. Поред тога бројних глумачких остварења, са великим успехом режирао је у својој матичној кући као и другим позориштима у Србији: Пулс тетару у Лазаревцу, Крушевачком позоришту, итд. Представе су му селектиране на многим домаћим и међународним фестивалима, у Београду, Крагујевцу, Суботици, Котору, Загребу, Сарајеву, Бања Луци, Темишвару, Араду, Прагу, Варни, Пловдиву, Софији, и другим градовима.
У свет луткарске режије 1993. године улази поставком комада “Оловка пише срцем”. Уследиле су представе “Псић Тоби”, “Била једном љубав једна”, а 1998. године и “Три прасета”, којом је Зоран Лозанчић наговестио нову редитељску поетику, која је представи, глумцима и сарадницима донела награде на многим фестивалима. Две године касније режира “Чаробњака из Оза”, потом “Лепотицу и звер” и поново бележи успехе на домаћим и иностраним фестивалима. Нижу се награде за најбољу представу, режију, сценографију, анимацију, креацију лутака, глумачке награде.
Представи “Царев заточник” коју је поставио 2005. године додељено је 19 награда на националним и интернационалним фестивалима и пет награда на ВИ бијеналу сценског дизајна Србије. Тиме је постала најнаграђиванија представа у историји нишког Позоришта лутака. Поред тога, у анкети нишких Народних новина проглашена је културним догађајем 2005. године, а ту ће титулу годину дана касније понети и његова наредна представа – “Моцарт”. Гран При на фестивалу Позориште Звездариште, награда за сценографију на Сусретима професионалних лутака Србије и нагрда за режију на фестивалу Златна искра, на ком је члан жирија, угледни европски луткарски редитељ Звонко Фестини изјавио да је „Лозанчић тренутно најзначајније редитељско име у Србији“, само су неке од награда које сведоче да је Лозанчићев Моцарт високо естетизована представа. Носилац је више од 50 индивидуалних и колективних награда.
,Међународни фестивал позоришта за децу у Суботици један је од најзначајнијих фестивала у региону који више од четврт века окупља ствараоце који су свој рад посветили најмлађима. Са фокусом на луткарству али и са простором за друге уметничке форме, Фестивал континуирано доприноси промоцији и развоју позоришта у Србији.
У оквиру главног програма 27. Међународног фестивала позоришта за децу, који се ове године одржава од 20. до 24. септембра у организацији Отвореног универзитета Суботица, наћи ће се 11 представа за децу из целог света, по избору селектора фестивала, професора др Зорана Ђерића. Фестивал ће се одржати у хибридном формату, као комбинација уживо изведених представа, и оних које ће бити приказане као бископска пројекција. Публика фестивала моћи ће да погледа разноврсне и маштовите представе ансамбала из Кине, Русије, Израела, Немачке, Аустрије, Словеније и Србије.
Прошле године су награде “Мали принц” додељене глумици Бранки Веселиновић и писцу Ранку Рисојевићу. Међу добитницима награде, коју Фестивал додељује од 2000. године, између осталих су били и Зоран Христић (2016), Миња Субота (2015), Тимоти Џон Бајфорд (2014), Бранко Милићевић Коцкица (2007), Љубивоје Ршумовић (2006), и многи други угледни ствараоци за децу.