На почетку 2019/20. школске године ученици IV-3 одељења су на часу природе и друштва понављали научено градиво о историјски важним траговима прошлости за будућност из претходног разреда.
Утврђено је да људи могу сазнати о прошлости и из разних материјалних остатака (предмета). И то путем сачуваних писаних предмета: списа, књига, повеља и сл. путем сачуване гардеробе, обуће и одеће, разних употребних предмета (посуђа, алата, машина, оруђа и оружја), украса, накита, старих грађевина (зидина, кућа, тврђава, споменика, манастира, школа, мостова, путева итд.) Такође нису занемарили ни важност народних умотворина, блага које народ смишља, памти и препричава.
Затим су истраживали које су зграде у нашем селу у Баранди најстарије па су (такође на основу ранијих активности и пројеката) закључили да је то Ватрогасни дом, црква Св. Николе (из 1814.) и стара школа у којој се сада налази сеоски Дом здравља. Присетили су се посете цркви са вероучитељем Жељком Миловановим и његовог предавања о најстаријој књизи која постоји у нашем селу – Јеванђеља из 17. века.
Ђаци су се присетили и времена када су им баке и деке били у посети и причали о моди, игрању, играчкама, дружењу, школовању, храни, превозним средствима и пословима из њиховог доба. Са њима су тада заједно гледали кратак филм о прошлости (мода током 100 година) и правили пано од старих фотографија.
Како би часу дали још већи смисао ђаци су одлучили да направе своју „Сентименталну временску капсулу“ и закопају је у школском дворишту. А зашто – сентименталну? Одговор је веома једноставан: Ова капсула неће у себи садржати никакву материјалну вредност, већ далеко вреднију – сентименталну, јер ће је направити баш они.
Након договарања шта би требало у капсулу положити, ученици су одмах знали да ће то бити писма упућена њима лично и то када буду имали 50 година. Садржај писама је садржао основне податке њиховог личног имена, године старости, датума писања текста, назива школе и учитеља. Затим су описали време у коме тренутно живе и уче као и оно што очекују од свог живота у будућности.
Све поруке и поруком учитељице, су затим појединачно умотали у алуминијумску фолију, и са комадима вате убацили у пластични канистер од 5 литара.
Пронашли су згодно место у школском дворишту и замолили чика Милојка домара школе да „Временску капсулу сентименталне вредности“ закопа у њиховом присуству.
Ученици су веома озбиљно прихватили овај изазов, у циљу жеље за остављањем свог личног трага за себе и своја поколења у будућности.
А да ли ће бити стрпљиви и одлучни у томе да откопају своју капсулу за 40 година? – Остаће тајна.
Учитељица Нада Кљајић и IV-3
Баранда
