Програм Тин селекције који представља саставни део дванаестог издања Међународног фестивала документарног филма Белдокс 2019 који се одржава од 8. до 15. маја у више биоскопских дворана, има за циљ да филмовима посвећених тинејџерској публици едукује, забави и прошири видике овој младој публици. Један такав филм о животу групе тинејџера у самопроглашеној изолованој држави Транснистри биће приказан у уторак, 14. маја у 12 часова у Дому омладине Београда, а након пројекције биће организован разговор о филму са селекторкама програма за тинејџере, Ињом Кораћ и Дубравком Радусиновић.
Најновији филм награђиване шведске редитељке Ане Еборн Трансинистра смештен је у самопроглашену нацију Транснистру (Придњестровље), уски појас земље поред Украјине, у ком група шеснаестогодишњака трага за сигурношћу, слободом и смислом. Филм прати њихове приче од врелог, безбрижног лета до неумољиве зиме, током којих различити ликови уче да разумеју наде и потребе једни од других. Фокус филма је углавном на Тањи, тврдоглавој и брижној младој тинејџерки која проводи време међу групом младих мушкараца, од којих сваки изгледа да је заљубљен у њу, и док је третира као своју симпатију или девојку, наизменично се бори за њену наклоност и мудрост. Пошто нису завршили школу и нису били у могућности да нађу посао, мала посада испуњена храбрим сензибилитетом и младалачком непажњом проводи своје време истражујући напуштена градилишта и разговарајући о својим надама и сновима у добром расположењу. Међутим, Транснистра није идилично окружење за младе људе у коме се прошлост бивше комунистичке државе осећа у ваздуху.
Трејлер – филм Транснистра: https://vimeo.com/312957203
Живот тинејџера у оваквој земљи која не нуди светлу будућност за младе људе инспирисала је редитељку да сними овај филм:
“Питала сам се како би генерација рођена током деведесетих могла да мисли о одрастању у совјетски инспирисаном систему којем су околне земље окренуле леђа. Када сам отишла тамо, схватила сам да чак и ако су неке традиције старе колико и споменици Лењина, млади људи у Транснистри су данас много више под утицајем модерне Русије него старе совјетске државе: слушају савремени руски поп, а неки су чак и Путинови фанови. И иако се чини да од њих нико не мари за политичку ситуацију, скоро сви које сам срела су истицали понос што живе у Транснистри. Током мог првог истраживања упознала сам веома посебну групу пријатеља. Динамика те групе коју чини пет дечака и једна девојчица, била је изузетно фасцинантна, и хтела сам да буду центар филма. Кроз њих сам желела да ухватим потрагу за првом љубављу, са седамнаестогодишњом Тањом као средиштем приче. Довољно контрадикторно, пријатељи се осећају сигурно у овим наизглед несигурним местима. Током лета пријатељи се друже без уплитања одраслих, а долазак њиховог сазревања они на неки начин одлажу. Међутим, што даље улазимо у филм и како време одмиче, ови тинејџери се полако суочавају са друштвом. Свако на свој начин, они се мере радом одраслих да би видели у којој се мери уклапају у норме друштва.”
Ана Еборн (Anna Eborn) рођена је 1983. у Шведској. Њен дугометражни документарни филм који је сама и монтирала, Пине Ридге, изабран је у званичну селекцију на Међународном филмском фестивалу у Венецији 2013. и освојио је награду за најбољи нордијски документарац на Међународном филмском фестивалу у Гeтебoргу 2014. Остали филмови укључују Епифанију, хибрид/фикцију која је имала премијеру на Међународном филмском фестивалу у Бусану 2016. и дугометражни документарац Лида, који је премијерно приказан у такмичарском програму на фестивалу у Копенхагену, Данска (CPH: DOX 2017.) као и у Међународном такмичарском програму на фестивалу у Ниону, Швајцарска (Visions du Reel 2017.).
